Šta radim i šta mi se dešava …
Sedim tako danas i po glavi počne da mi kola strašna misao … Čujem glasove … Ne, ne u svojoj glavi, hvala na pitanju, još uvek nisam (sasvim) poludeo. Razmišljam o tome kako zapravo većinu ljudi sa kojima poslujem ili sarađujem nikada nisam lično upoznao. To su za mene samo glasovi sa telefona.
Deluje pomalo deprimirajuće, zar ne?
Zaista volim, bolje reći, obožavam seriju „South Park“ … Skromno mogu da kažem da nisam propustio niti jednu epizodu (a većinu sam odgledao po više puta). Prvu epizodu sam gledao negde u oktobru-novembru 1997 u nekom krljavom RM formatu, al’ od tada sam drastično napredovao (il’ je zapravo popularnost serije i razvoj Interneta u svetu, pa i u Srbiji, napredovala).
Jedino što mi nije jasno je šta rade cenzori? Mislim, tolika količina političke (ne)korektnosti, kontroverzi, tabua, i oštre satire na jednom mestu, u kratkom periodu, deluje zapanjujuće. No, tu je, verovatno, u pitanju samo kulturološka različitost. Izgleda da su ovi „preko bare“, ipak, na drugim talasnim dužinama u odnosu na Evropu.
Poslednja, za sada, emitovana epizoda mi je „odvalila“ vilicu do poda … Prosto nisam mogao da poverujem da će tako šta biti emitovano u datom trenutku.
Da li ja volim Vistu, to je sada nebitno … Bitno je da je ne koristim, al’ ima dovoljno pać…, khm, korisnika koji je koriste, pa, možda nekome bude korisno: 198 Windows Vista Tips & Tricks
Danas sam saznao da ne mogu da kupim najjeftiniji domaći auto na kredit … Je*em te Srbijo!
Lepo je kada ljudi koriste svoj maternji jezik i pismo, al’ ne valja preterivati. Nisam baš siguran koliko je poznato, al’ ponegde je moguće da se koriste i non-ASCII karakteri u nazivu domena (više o tome ovde), al’ da je baš odomaćeno i rasprostranjeno u ovim krajevima, nije … No, nekima to i ne smeta …
Večeras me je jedna prijateljica zamolila da pogleda jedan sajt i uredno mi je na ceduljici napisala sledeću adresu:
Dobro, meni ne beše teško da adresu dekodiram, šta više, ukucao sam je u FF u tom obliku, pa se ni FF se nije preterano bunio, al’ DNS me je izdao – doduše pretpostavljam da takvog sajta i nema …
No, cela stvar se vrti oko toga što ja zapravo teram sprdnju – ona i nije očekivala da ja ukucam ćirilicom, jednostavno je napisala naziv pismom koje redovno koristi. A ja? Nemam pametnija posla, pa …
Svaki božiji dan me neko iz bližeg ili daljeg okruženja gnjavi sa svojim problemima sa virusima, trojancima, crvima i ostalom računarskom gamadi. U poslednje vreme, 95% infekcija (iz ličnog iskustva) je posledica neopreznog baratanja sa USB flash diskovima, card readerima i ostalim spravicama koje su pomračile slavu (ili „slavu“) upotrebe flopija, CD-a ili DVD-a.
Dobro, kad komšija Pera „fasuje“ trojanca od komšije Žike, i jednom i drugom se može oprostiti jer su računarski, blago rečeno, slabo potkovani, al’ kada NASA doživi tako nešto (pogledati za početak http://www.darknet.org.uk/2008/09/international-space-station-infected-by-virus/), onda se stvarno čovek zapita ko je tu lud?
M$-ova odluka o podrazumevano uključenom autorun-u za izmenljive diskove možda i nije mudra, al’ svakako je načinjena u duhu lakše upotrebe računara. Inače, sve se to jako lako zaobilazi i bez ikakve intervencije pritiskanjem tastera SHIFT prilikom priključivanja nekog uređaja ili ubacivanja CD-a – deluje iznenađujuće koliko malo prosečnih korisnika zna za tu mogućnost), a prilično jednostavno isključuje za trajno upotrebom, npr., Tweak UI alata sledeći, npr., sledeće uputstvo.
Ono što jeste stvarno zabrinjavajuće je činjenica da vrlo malo korisnika uopšte i razmišlja o korišćenju nekog AV softvera. Ah, da, postoji i ona druga grupa – instaliraju AV prilikom instalacije Windows-a i narednih nekoliko godina i ne pomišljaju na update istog (naročito iritira činjenica da se takvim ponašanjem posebno ističu oni koji imaju neki oblik broadband konekcije).
Prosto se čovek zapita, a poređenje se samo nameće, da li ti ljudi uopšte i pomišljaju na korišćenje prezervativa prilikom izleta u nepoznato?
Ah, ne, znam šta ste pomislili … Jeste da je u pitanju nešto slatko, al’ nisu čokoladice.
Pre tričavih šesnaest godina gledao sam film „Sneakers“ (Wikipedia) i, naravno, kao i svakom računarskom tinejdž-napaljenku, morao je da mi se dopadne.
A danas sam ga odgledao ponovo. Po drugi put.
Po meni, čak i sa ove distance, verovatno najbolji „hakerski“ film svih vremena. Naravno, kao i u svakom filmu tog (pod)žanra, ima tu i materijalnih greški, empirijskih nemogućnosti i sličnih stvari koje su stalna i sveprisutna negativna kritika, al’ ovde bar nema preteranih „izleta“ van granica mogućeg. Preporuka.
Ah, da, samo jedan zanimljiv citat sa kraja filma:
Whistler: I want peace on earth and goodwill toward men.
Bernard Abbott: This is ridiculous.
Bishop: He’s serious.
Whistler: I want peace on earth and goodwill toward men.
Bernard Abbott: We are the United States Government. We don’t do that sort of thing.
Bishop: You’re just gonna have to try.
Dobro, znam da su svi već čuli za LHC i najavu smaka sveta, al’ za sada je sve u redu … Kao ona crtica iz filma „Mržnja“ M. Kasovica, pa parafraziram, ovo je priča o trojici mladića koji padaju sa četrdesetog sprata i neprekidno ponavljaju da je za sada sve u redu.
Eh, neka dobra duša se potrudila da na Net ekskluzivno emituje i snimke sa (za sada) dve web kamere.
Poučno …
Mladi bend „Protokol bolesnika“ iz Velikog Gradišta predstavio je svoj novi, budući, hit – pesmu „Unakazhena“. Preview na http://www.myspace.com/neelemah
